Višnja Lottova

Lotovka je preko 120 godina stara višnja, nepoznatog porekla, rasprostranjena u svim voćarskim zemljama. Naročito se mnogo gaji u zemljama Zapadne Evrope, u velikim zasadima, gde joj se plodovi upotrebljavaju za industrijsku preradu. Kod nas je ima pri poljoprivrednim ustanovama i kod voćara ljubitelja.

Sazrijeva krajem juna, kad se i bere. Kao zrela na drvetu se drži skoro nedjelju dana, a u podesnim skladištima se čuva oko 5 dana. Transport ne podnosi, zbog prevelike sočnosti.

Osobine stabla. — Stablo, dok je mlado, raste vrlo bujno, a kasnije kad prorodi oslabi. Po sađenju rađa u drugoj godini i rađa obilno svake godine. Zbog toga je prvih godina po sađenju treba jače orezati, i da bi se uzdržao rast. Cvijetne pupoljke razvija na gornjoj polovini jednogodišnjih grančica, radi čega ih na mladim voćkama treba skraćivati, dok ne ojačaju. I stara stabla ove sorte iziskuju rezidbu, jer se njome reguliše porast i rodnost. Deblo je pravo i glatko, a kruna loptasta.

Lotovka višnja je u pogledu podneblja i zemljišta vrlo skromna sorta i dobre rezultate daje na velikim nadmorskim visinama i u hladnijoj klimi. Ma da podnosi slabija zemljišta, ipak iziskuje uredno đubrenje, naročito stajnjakom. U protivnom, popušta u rodnosti. Pogodna su joj krečna zemljišta. Na beskrečnim je treba češće đubriti saturacionim muljem ili krečnjakom.

Ova sorta može da se gaji u svim oblicima. Podesna je za gajenje na prirodnim špalirima i na osojnim položajima.

Osobina ploda. — Plod je krupan, okruglastog oblika, donekle spljošten, te izgleda nesimetričan, kao da je sastavljen iz dve nejednake polovine . Brazdica je srednje izražena, dok je pupak jedva primjetan.

Peteljka je debela i dugačka, boje svjetlozelene i smještena je u okruglastu plitku jamicu.

Pokožica je tanka i glatka, boje tamnocrvene do smeđe; kad potpuno sazri sasvim pocrni. Dok plod ne prezri, kroz spoljašnu tamnu boju naziru se jasne pruge.

Meso ploda je nježno, mekano i vrlo sočno. Boje je tamnocrvene. Sok je vrlo obojen. Zbog prevelike kiseline ova sorta nije tako ukusna, ali zato ima izvanrednu aromu koja je čini izvrsnom za spravljanje sokova i mirisa. Lotova višnja je jedna od najrodnijih sorata i lako se prilagođava surovoj klimi i na velikim nadmorskim visinama. Dobra joj je osobina što je krupna i što ima vrlo obojen sok, zbog čega nalazi široku primjenu u industrijskoj preradi sokova i sirupa. Zato je u Francuskoj, Holandiji i Njemačkoj gaje u velikoj meri. Po tvrđenju tamošnjih voćara nijedna druga sorta ne daje tako redovne i obilne prihode kao ona. Nedostaci ove sorte ugledaju se jedino u osetljivosti njenih plodova na transportu i u prevelikoj sadržini kiseline, te je za jelo u svežem stanju previše opora.